KAKVE JE KAMEN BOJE

Želim da naslikam BOL.

Pesak je oštar kristal,

može da posece.

Kamen nije siv, ni beo,

ni boje peska, nije.

Najistinitija mu je

krvava boja!!

Strašan je kada nadje

gde mu je mesto,

u nekom ljudskom organu.

Kamen u bubregu,

razbijen u pesak,

bolno prolazi kroz mokracne kanale,

da bi okrvavio razapetu kožu.

MIKELANÐELO BUNAROTI

UMETNIK VRSNI NEMA NEKE MISLI

A DA U MRAMORU ONA VEC NE SPAVA

I RUKA SAMO TADA CILJ POSTIZAVA

KAD SE POKORAVA NJEGOVOJ ZAMISLI.

ZLO OD KOGA BEŽIM, DOBRO KOM SE NADAM,

BOŽANSKA GOSPO, U TEBI SE SKRIVA,

UMETNOST SUPROTNA MOJOJ ŽELJI BIVA,

UGROŽAVA SMRT ME I ZBOG TOGA STRADAM.

LJUBAV NIJE DAKLE KAO NI LEPOTA,

SUDBA, PREZIR, SRECA, KOJU UDES GRABI,

UGROŽAVA SMRT ME I ZBOG TOGA STRADAM.

AKO TVOJE SRCE, ŠTO JE DIVAN VRT,

SMRT I MILOST NOSI, A MOJ TALENAT SLABI,

IZ NJEG, GOREC NE ZNA NEG IZVUCI SMRT.

AKO STE STILOM ILI SVOJIM BOJAMA

0000000000000000000000000000000000000000000

AKO STE STILOM ILI SVOJIM BOJAMA

IZJEDNACILI SE S RIRODOM U RADU

CAK ODNJELI OVOJ PRVENSTVO U SKLADU

I OD LEPOG LEPŠE OD NJE DALI NAMA,

POŠTO JE DUH VAM UCEN I VI ZNATE

I PEROM ISTO RUKOVATI SPRETNO

ONO ŠTO VAM MANJKA, PIŠUC ŽIVOT SRETNO

DRUGIH LJUDI, OD NJE UZIMATE.

I AKO BLISTA NEKOG VEKA SJAJ

PRED NJOM MORA USTUKNUT NA KRAJU,

JER JE SVEMU LJUDSKOM OBELEŽEN KRAJ.

SAD SPOMEN NA DRUGE BUDITE IZ SNA,

RADEC DA ŽIVOTI JOŠ IM DUŽE TRAJU,

DA SE ZA NJIH VECNO I ZA VAS ZNA.

KO ŠTO U PERU I TINTI IMADE

KO ŠTO U PERU I TINTI IMADE

STIL ODLUCAN, SLABAŠAN IL MEK,

U MRAMORU ISTO LIK JE SLAB IL JAK,

VEC KAKPO TALENAT TO OTKRITI ZNADE.

ISTO SU TAKO U STENJU, U TRAVI

U ŽIVOTINJAMA KREPOSTI SKRIVENE,

SAMO IM GOVOR MI NEZNAMO PRAVI.

MOŽDA SE LEK, O KOME DUŠA SNIVA,

DA IZLECI JE - BAŠ U TEBI SKRIVA.....

MIKELANÐELO BUNAROTI

PREVOD-- DELORKO

ŠLEMOVE I SABLJE OD KALEŽA KUJU

########################################

ŠLEMOVE I SABLJE OD KALEŽA KUJU,

TU SAD, A KRISTA KRV OBILJEM TECE,

OD TRNJA I KRSTA ORUŽJE JE PRECE

I MESTO NJEGA SAMO SEBE CUJU.

U KRAJEVE OVE DA GA PUT DOVEDE.

KRV BI MU I SAME ZVEZDE POPRSKALA,

VIDEO BI NA ŠTA VERA MU LE PALA,

I KAKO MU NOVAC TU SAV SVET ZAVEDE.

PROPASTI EVO, AKO SAM JA HTEO,

KRV BI NA ŠTA VERA MU JE PALA,

I KAKO MU NOVAC TU SAV SVET ZAVEDE...

MIKELANÐELO BUNAROTI

PROSTA PESMA O NAMA

Jedan ima anginu pektoris,

drugi leukemiju,

zajedno studiraju

vanzemaljsku hemiju.

Jedan je "KOPAC"

Drugi "MISTER NO"

Kad pronadu formulu života

kazace: - to je to !

Podelice je svima,

deci i odraslima.

Neka samo znaju :

Oni za prolaznost

života ne haju.

KOPAC

ZEMLJA (Antun Branko Šimic )

Toliko stoleca su narodi u nebo odlazili. Ko ptice duše su se dizale sa zemlje u vecnost.

Životinje i biljke ostajahu s kamenjem na zemlji. Al pomreše sve jedna za drugom, i saznasmo : NEBA NEMA.

Ni uzdignuca ni uzleta ni uskrsnuca, i svaki uzlet opet svršava na zemlji.

  Jazz – muzika XX veka

Pisati i pricati o JAZZ-u danas i sa ovog podneblja je vrlo teško. Prave JAZZ scene nikad nije ni bilo, ali je bilo puno pojedinaca, iskrenih ljubitelja JAZZ, a takodje i drugih umetnickih formi muzike. Ima veoma malo koncerata i svirki na kojima se svira pravi klupski JAZZ, ali u ovom gradu ima muzicara koji su davno prevazišli provincijalni nivo i stekli mnogo širu afirmaciju. Zbog toga je sadržaj ovog teksta u startu odredjen, sa jedne strane - cisto edukativan kako bi i neko “neodlucan” koji uživa u ritmu svinga ili improvizaciji stekao malo hrabrosti da krene u ozbiljnije slušanje i istraživanje, a sa druge strane da kod vec pasioniranih slušalaca, kolekcionara i muzicara pristupi sa umetnicke strane i malo sistematizuje njihovo znanje i dotakne neka pitanja o kreativnom procesu stvaranja, improvizovanju i drugiom stvarima o kojima do sada nije pisano. Zato je i ovaj tekst podeljen na nekoliko delova kako bi ovakav, možda za neke preambiciozni, zadatak bio bar sistematizovan i lakši za pracenje. Prvi i najvažniji korak u tom poslu je vec ucinjen i samom pojavom ovog casopisa koji se ne bavi samo JAZZ-om vec i ostalim umetnickim formama, a i sam JAZZ nije samo muzika vec i stil urbanog života koji se reflektuje i na druge umetnosti, narocito na književnost i film.

Kratka istorija

O istoriji JAZZ-a napisano je puno knjiga, kako u Americi gde je JAZZ i nastao, tako i u Evropi. Jazz je nastao krajem prošlog i pocetkom ovog veka na tlu SAD u susretu afro-americkih crnaca sa tamnošnjom muzickom scenom. Instrumenti JAZZ-a, melodija i harmonija JAZZ-a vecim delom nastali su iz zapadne muzicke tradicije, a ritam, nacin fraziranja i stvaranja tona (artikulacija), kao i elementi bluz harmonija nastali su iz africke muzike i iz muzickog secanja americkog crnca. Na žalost kao i svaka istorija i ova pocinje sa prvim pisanim tragovima tj. sa pocetkom snimanja ploca. Prva ploca je snimljena dvadesetak godina posle nastanka JAZZ-a, 1917 godine i to orkestar “Original Dixieland Jazz Band” koji je bio sastavljen od petorice belaca iz Nju Orlienza. Po istorijama JAZZ-a se pominje i jedna prica po kojoj je na prvo snimanje pozvan jedan crnacki bend, ali je njihov šef iz straha da ce belci pokrasti njihovu muziku, odbio poziv. Ostalo je cista hronologija, svakih deset godina na svetsku scenu se pojavljivao jedan dominantni pravac JAZZ i to: 1890 – regtajm, 1900 - Nju Orlienz, 1910 – Diksilend, 1920 - Cikago, 1930 – Sving, 1940 – Bibap, 1950 – Kul, 1960 – Fri JAZZ, 1970 – JAZZ Rock, a dalje možete i sami … O karakteristikama svakog stila, najpoznatijim kompozitorima i instrumentalistima, nekom drugom prilikom.

JAZZ muzika – umetnost ili zabava?

Ono što je danas ocigledno to je da JAZZ uz ozbiljnu muziku jedini ima status umetnicke muzike bez ikakve polemike i drugacijih mišljenja. Ali, da li je to oduvek bilo tako? Naravno da nije, a takodje i vrlo malo ljudi zna kada je JAZZ stekao taj status. U prvim decenijama svog postojanja JAZZ je puno više živeo u crnoj americkoj populaciji. Izgradio je novi specificni stil života gde je došlo do obrtanja dnevnih u nocne aktivnosti, izgradio je novi sleng u komuniciranju. Beli JAZZ muzicari su od crnih prezirani, jer su smatrali da belac ne može sa takvim osecajem da svira JAZZ i Blues kao crnac. Mnogi ce da se iznenade kada cuju da su JAZZ legende tipa Luja Armstronga iako poznati u celom svetu još za svog života, u Americi nisu u pocetku imali status umetnika, vec pre zabavljaca. Ali onda dolazi do promena u život i shvatanjima svih Amerikanaca u toku pedesetih i šezdesetih godina, gde tada najpopularniji beli pisci koji spadaju u tzv. bitnike prihvataju JAZZ kao svoju muzicku filozofiju. Time su JAZZ-u definitivno otvorena vrata u svim dvoranama i radio stanicama. Vodeci intelektualci, politicari, a i obicni ljudi prihvataju JAZZ kao svoju muziku, kao muziku koja najbolje odražava njihova životna shvatanja i životni stil.

Drugi bitan element je pojava Majlsa Devisa i njegovog pravca Kul JAZZ-a gde JAZZ definitivno prestaje da bude muzika za igru. Taj pravac se mnogo više slušao u Evropi i tako je krug zatvoren, JAZZ dobija status “najozbiljnije” muzike posle klasike. U tom periodu JAZZ izlazi iz marginalne pozicije i konstituiše se u muziku koja ima svoju istoriju, istoricare, kriticare, kolekcionare, publikacije i ulazi u biblioteke. To naravno ne znaci da su u tom periodu JAZZ muzicari rešili sve svoje probleme oko statusa, egzistencije i sl. ali to više nisu bili ljudi koji zabavljaju mafijaše po kafanama Cikaga ( što je bila opšte prihvaceno mišljenje o JAZZ muzicarima ), vec uglavnom školovani muzicari i umetnici koji su bili rado vidjeni gosti na svim javnim skupovima.

Treci i poslednji bitniji period (za sada) za JAZZ su osamdesete gde su iz korena JAZZ muzicari promenili shvatanja i odnos prema životu. To su godine kada na prvom mestu u svakoj oblasti, pa i u muzici, dolazi poslovnost. Tu cemo da citiramo jednog JAZZ muzicara – trubaca, Ralph Moore-a koji za osamdesete kaže: “Da bi dobio posao ili ugovor moraš da budeš “cist” od droga, moraš da imaš odelo, kravatu i “imidž”. To nije negativno odredjenje, jednostavno takva je generacija muzicara.” Takodje se u tom periodu definiše i obrazovanje jednog JAZZ muzicara, koje uopšte ne zaostaje od klasicnog muzickog obrazovanja. Teorija JAZZ muzike se ne razlikuje od klasicne, osim u muzickoj ortografiji, otvaraju se JAZZ akademije, kako u Americi, tako i u Evropi. Danas je gotovo nemogudce biti priznat JAZZ muzicar bez poznavanja teorije i završene škole. To jednostavno nije pomodarstvo vec, da bi muzicar iole bio uspešan i priznat po nekakvim opštepriznatim svetskim standardima (koji važe i u našoj zemlji) morao je da odlicno poznaje teoriju muzike, morao je da ima visok tehnicki nivo na instrumentu i morao je da ima vrlo ozbiljan repertoar, a sve to samouki muzicari koji se oslanjaju samo na svoj sluh danas nemogu da postignu ni za sto godina . Kod nas je takodje napravljen pomak u muzickom školstvu Srbije uvodjenjem odseka JAZZ-a (kako za razlicite instrumente, tako i za pevanje) u srednjoj muzickoj školi “Josip Slavenski” u Beogradu, a na akedemskom nivou JAZZ se u našoj zemlji predaje na univerzitetu brace Karic.

  STR.92. Marko Ristic / Uoci nadrealizma/

1919 g. Les Champ Magnetiques (Breton i Soupault)

"Prva primena "psihickog automatizma", to jest - direktno notiranje recenica bez odredenog cilja koje poticu iz podsvesti , bez kontrole kritickog duha , neposredno po "MAGICNOM DIKTATU".

........

UMO - TVORINA

KAO MOK - RACA.

DEVOJKA SAM , KAŽE,

UM - TVORINA

TRAJEM - ZVONIM CRKVENIM ZVONOM,

MONAHA PREKIDAM U MOLITVI

NA ŽRTVENOM OLTARU ,

POZLACENA ZDELA

U NJOJ BELO SEME,

ZA PRICEST VERNIKA.

OTVORILA SE NEBESA

ZA ISPOVEST,

PAKLA DUVANA ZA CRNU MECKU,

I KORA HLEBA ZA JEDNU KLECKU,

HODAM,... TRAŽIM,...A NIGDE NE STIŽEM

I NIŠTA NEVIDIM.

IMACEŠ A NECEŠ ZNATI,

BUTINA DA VRAT JE

NOGA RUKA KOJA PRICA :

samo kaži .........................

i dobiceš ,

izvor - slap- meh . GLAVNI JUNAK SKLAPA OCI,

PREKRŠTA RUKE NA GRUDIMA,

ZAUZIMA LEŽECI STAV

I DUGO,...... DUGO,........

ANALIZIRA PROPUŠTENO.

"- Poezija se uglavnom sastoji u podešavanju jedne proizvoljne - fiktivne formalnosti , sa jednim proizvoljnim - fiktivnim smislom." Paul Valery /SVESKE/